Poslednjih godina svedoci smo usložnjavanja pravnih odnosa među ljudima budući da sve veći broj međusobnih odnosa zahteva da se na njih primene pravne norme koje potiču iz pravnih sistema različitih država, kao i da su učesnici lica sa različitim državljanstvima.
Odlazak ljudi u inostranstvo na rad ili zasnivanje porodica u inostranstvu, kao i vršenje poslovnih aktivnosti u inostranstvu, te dolazak stranaca u našu zemlju radi života, rada ili investiranja kapitala rezultiralo je konkurencijom primene pravnih normi različitih pravnih sistema na statusne, porodične, imovinske i druge odnose, čime oni dobijaju karakter građansko pravnog odnosa sa elementom inostranosti. U takvim uslovima postavljaju se brojna pravna pitanja, među kojim su: norme pravnog sistema koje države će se primeniti na konkretan odnos, da li potraživanje nastalo u inostranstvu može biti naplaćeno na teritoriji Republike Srbije, da li brak zaključen u inostarnstvu važi i u Republici Srbiji i šta u slučaju razvoda takvog braka, šta se dešava sa odlukama o vršenju roditeljskog prava i izdržavanju donetim u inostranstvu, kako će supružnici koji su državljani različitih država i/ili poseduju imovinu u različitim državama regulisati svoje imovinske odnose, koje će pravo biti merodavno za pravne poslove sa elementom inostranosti i šta kada dođe do spora u vezi sa takvim poslovima, koje pravo će se primeniti na nasledne odnose sa elementom inostranosti, čiji sudovi će biti nadležni da postupaju u slučaju spora i na kraju u kom pravnom sistemu će važiti odluka doneta u takvom sporu?
Odgovori na ova i brojna druga bitanja sadržani su u normama Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, kao i brojnim multilateralnim međunarodnim konvencijama i bilateralnim ugovorima čiji je potpisnik Republika Srbija.
U daljem tekstu izlaganje će se odnositi na pitanje šta kada se javi potreba da sudska odluka doneta u inostranstvu proizvodi pravno dejstvo u Republici Srbiji, tačnije na priznanje stranih sudskih odluka u Republici Srbiji.
Koje su to odluke donete u inostransvo kojima se kroz postupak priznanja može „dati“ pravno dejstvo u Rebublici Srbiji?
Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisuje da se stranom sudskom odlukom smatra:
- odluka doneta od strane suda strane države;
- poravnanje zaključeno pred sudom strane države;
- odluka drugog organa koja je u državi u kojoj je doneta izjednačena sa sudskom odlukom ako se njome regulišu statusni, porodični, imovinski i drugi materijalno pravni odnosi sa elementom inostranosti.
Iz navedenog jasno je da u odluke podobne za priznanje spadaju sudske presude, rešenja i poravnanja zaključena pred sudom. Pitanje koje odluke drugih organa mogu biti predmet postupka priznanja u Republici Srbiji je ono koje najčešće u praksi izaziva nedoumice. Najednostavnije rečeno to su sve one odluke državnih organa koje u državi porekla imaju dejstvo i snagu sudskih odluka, odnosno regulišu u tački 3. pomenute materijalno pravne odnose. Primera radi, u nekim državama, pod određenim uslovima brak se ne razvodi pred sudom, već pred matičnim službama. Takva odluka očigledno nije doneta od strane suda, tačnije nije sudska odluka, ali je dosadašnja praksa cenila kao podobnu da bude priznata sa istim dejstvom kao da je brak razveden sudskom odlukom iz razloga što reguliše porodične odnose (tačka 3.) a dejstvo u državi porekla joj je isto kao i kod sudskih odluka, njom se razvodi brak. Dalje, predmet priznanja strane sudske odluke može biti i pravni posao (ugovor, poravnanje, sporazum ili sličan pravni posao između dve ili više strana) zaključen pred javnim beležnikom, u koji se unosi odredba da se ugovor ima snagu izvršne isprave – odnosno da nije potrebno sprovoditi poseban sudski postupak radi ishodovanja obavezujuće sudske odluke, budući da je navedenim sporazumom predviđen rok za ispunjenje obaveze te određeno da se u slučaju neispunjenja može odrediti izvršenje direktno na osnovu sporazuma koji je obradio ili potvrdio notar. U slučajevima kada se priznanje traži za odluke koje u državi porekla nisu donete od strane suda, uvek je neophodno konsultovati sadržinu stranog prava u cilju preispitivanja dejstva takve odluke u državi porekla.
Šta priznanje strane sudske odluke zapravo znači u stvarnom životu?
Odgovor na ovo pitanje takođe daje Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, koji propisuje da se strana sudska odluka izjednačava sa odlukom suda Republike Srbije i proizvodi dejstvo u Republici Srbiji samo ako je prizna sud Republike Srbije. Jednostavnije rečeno bez postupka priznanja odluka doneta u drugoj državi ne može imati primenu na teritoriji Republike Srbije, a nakon što postupak priznanja bude pokrenut i okončan pozitivnim ishodom strana sudska odluka proizvodi pravno dejstvo u Republici Srbiji kao da je doneta od strane suda ove države.
Koji su uslovi za priznanje strane sudske odluke?
Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisuje uslove za priznanje od kojih je prvi da je strana sudska odluka čije se priznanje zahteva snabdevena potvrdom o pravnosnažnosti. Preostali uslovi regulisani su na način da Zakon propisuje slučajeve u kojima sud neće dozvoliti priznanje. Sud može odbiti da prizna stranu sudsku odluku kada lice protiv koga je doneta odluka čije se priznanje traži prigovori da nije učestvovalo u postupku iz kog odluka potiče, u slučaju postojanja isključive nadležnosti suda Republike Srbije za odlučivanje o konkretnoj pravnoj stvari (osim za odluke donete u bračnom sporu ako se tuženi ne protivi), ako je sud Republike Srbije već doneo pravnosnažnu odluku ili već priznata odluka o istoj stvari, ako ne postoji reciprocitet (koji se pretpostavlja), ako je strana sudska odluka u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije utvrđenim osnovama društvenog uređenja.
Priznanje odluka kojima je odlučeno o ličnom statusu zavisi od toga da li je lice čiji je status regulisan tom odlukom državljanin Republike Srbije, državljanina države iz koje odluka potiče ili državljanina neke treće države:
- Kada je na lični status državljanina Republike Srbije trebalo primeniti domaće pravo, a primenjeno je pravo strane države, takva odluka biće priznata ukoliko u bitnom ne odstupa od prava Republike Srbije;
- Ukoliko se odluka čije se priznanje zahteva odnosi na lični status državljanina države iz koje odluka potiče prilikom odlučivanja sud neće ceniti ispunjenost uslova u vidu postojanja uzajamnosti, povrede isključive nadležnosti i pravnog poretka;
- Na kraju priznanje strane sudske odluke koja se odnosi na lični status državljanina treće države (ne Republike Srbije i države u kojoj je odluka doneta) ceniće se spram ispunjenosti uslova za priznanje u državi čiji je lice državljanin.
Kako se pokreće postupak priznanja strane sudske odluke?
Postupak priznanja strane sudske odluke spada u vanparnični postupak. Zakonom o vanparničnom postupku nisu propisane posebne norme kojima se reguliše ovaj postupak pa se na pokretanje, tok i odlučivanje u ovom postupku primenjuju opšte norme pomenutog zakona. Postupak se pokreće predlogom, a predlog podnosi zainteresovano lice. Za odlučivanje o predlogu za priznanje strane sudske odluke nadležan je viši sud, a u privrednim sporovima privredni sud. Postupak se okončava rešenjem kojim se strana sudska odluka priznaje ili predlog za priznanje strane sudske odluke odbija. Nakon pravnosnažnosti rešenja o priznanju strane sudske odluke, priznata odluka proizvodi pravno dejstvo u Republici Srbiji.
U našem zakonodavstvu postoji mogućnost da, ukoliko se zahteva priznanje stranih kondemnatornih odluka, tačnije odluka podobnih za prinudno izvršenje, lice koje zahteva priznanje strane sudske odluke to predloži u predlogu za izvršenje. U tom slučaju će sud nadležan za odlučivanje o predlogu za izvršenje, ceneći ispunjenost uslova o kojima smo govorili u prethodnom izlaganju, doneti odluku o priznanju strane sudske odluke ali na nivou prethodnog pitanja, što znači da će takvo priznanje imati dejstvo samo za konkretan izvršni postupak. Ova mogućnost ustanovlljena je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i predstavlja mogućnost da ukoliko je cilj priznanja strane sudske odluke isključivo njeno prinudno izvršenje u Republici Srbiji, i priznanje i izvršenje bude sprovedeno u jednom postupku pred istim sudom.
autor:
