Setom zakonskih propisa koji su doneti decembra 2020. godine regulisano je polje trgovine i rudarenje kriptovaluta u Srbiji. Sam Zakon o digitalnoj imovini predstavlja redak iskorak Republike Srbije. Naime, ni mnoge zemlje EU nemaju uređenu oblast trgovine kriptovalutama, pa zemlje regiona i EU idu od neuređenosti (većina) pa do potpune zabrane (npr. Turska). Kriptovalute su zakonom uopšteno definisane kao digitalnu imovinu, odnosno navodi da se da je digitalna imovina digitalni zapis vrednosti koji može da se digitalno prenosi, a da se pritom ne radi o drugim zakonitim sredstvima plaćanja i zapisima vrednosti koji su uređeni drugim propisima.
Za potrebe ovog članka navešćemo dve bitne kategorije koje uređuje ovaj zakon:
- imalac digitalne imovine je lice koje je kriptovalutu steklo korišćenjem platformi za trgovinu kriptovalutama;
- ili je istu stvorilo rudarenjem (zakon rudarenje navodi kao: „učestvovanje u pružanju usluge računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu“).
Kao što se napred navodi, rudarenje je po slovu ovog zakona dozvoljena delatnost, međutim nije uređeno istim, jer je ovaj zakon pre svega namenjen uređenju tržišta usluga vezanih za pružaoce usluga vezanih za kriptovalute i blockchain tehnologiju.
Drugi deo zakonskih izmena odnosi se na izmene Zakona o porezu na dohodak građana, koji je isti zakon kojim se regulišu porezi na zarade, rad bez radnog odnosa (između ostalih, za sada, i frilenserski rad) dividende, kamate, kapitalni dobitke i dr.
Zakonom o porezu na dohodak građana uvodi se porez na kapitalni dobitak stečen trgovinom BTC (bitcoin), ETH (ethereum) i svim drugim kriptovalutama, istovetno kao prilikom trgovine akcijama, obveznicama, nekretninama i drugim oblicima kapitalnih investicija. Kapitalni dobitak, generalno, oporezuje se tako što se obračuna razlika između nabavne i prodajne cene kapitalne jedinice, stopom od 15%.
-
Kako se onda oporezuje trgovina kriptovalutama?
Pre svega je potrebno utvrditi nabavnu cenu kupljene kriptovalute. Za potrebe utvrđivanja nabavne cene, potrebno je sačuvati dokaz o plaćenoj naknadi prilikom prve kupovine kriptovalute, a koju je kod brojnih aplikacija moguće dobiti u formi priznanice (receipt). Ukoliko niste u posedu iste, ili ste istu kupili za gotov novac, ili ste naknadu platili na drugi način, nažalost, onda je za potrebe poreskog postupka ulazna vrednost 0. Za sve one koji su kriptovalutu kupili putem nekog od servisa za trgovinu kriptovalutama, kao što je Bitstamp, Coinbase i dr. uzećemo na primer da je nabavna cena 10.000,00 EUR.
Nakon utvrđivanja nabavne cene, utvrđuje se prodajna cena, koju je takođe neophodno dokumentovati, jer poreska uprava ima pravo da zanemari dokumentovanu cenu, i utvrdi ono što po mišljenju poreskog organa, u trenutku prodaje predstavlja tržišnu cenu. Za potrebe ovog članka recimo da je prodajna cena 15.000,00 EUR.
U našem primeru, kada je moguće dokumentovati nabavnu, te poreska uprava prihvati prodajnu cenu kao stvarnu, porez iznosi 750,00 EUR ((15.000-10.000)x0,15=750) u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan donošenja poreskog rešenja. U slučaju da ne možete dokumentovati ulaznu odnosno nabavnu cenu kriptovalute, porez bi iznosio 2.250,00 EUR. Stoga, shvatate neophodnost trgovine kriptovalutama preko sigurnih i zakonitih servisa.
-
Porez na rudarenje kriptovalutama
Zakon o porezu na dohodak građana u istoj glavi obrađuje i porez na rudarenje (odnosno učestvovanje u pružanju usluga računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu).
Po istom principu utvrđuje se i porez na kapitalni dobitak rudarenjem kriptovalute – razlikom između nabavne i prodajne vrednosti. Dakle istovetno kao i kod trgovine, kod rudarenja se pre svega utvrđuje nabavna vrednost, gde su u očitoj prednosti oni koji mogu dokumentovati kupljene bitcoine, a što je redak slučaj kod rudarenja, odnosno s obzirom da u tom slučaju zarađeni bitcoini nemaju nabavnu cenu, odnosno predstavljaju zaradu od rudarenja.
Osim toga, za potrebe nabavne vrednosti uvodi se i jedna „pogodnost“. Naime, zakon priznaje kao nabavnu vrednost osnovicu za plaćeni porez na ostali prihod, što je porez koji se obračunava angažovanima van radnog odnosa, samozaposlenima, odnosno frilenserima, iz famoznog čl.85 Zakona o porezu na dohodak građana. Dakle, ako ste već u dovoljno neugodnom položaju da porez plaćate po čl. 85 tog zakona kao frilenser, možete imati od toga korist ako ste se istovremeno bavili i rudarenjem, jer će utvrđena osnovica za taj porez biti utvrđena kao nabavni trošak rudarenja kriptovaluta.
-
Kako se prijavljuje i plaća porez na digitalnu imovinu?
Po slovu zakona poreska prijava se podnosi prilikom ostvarenog kapitalnog dobitka, što znači svaki put kada se bitcoini prodaju za veću novčanu vrednost nego što su kupljeni. Zvuči prilično rogobatno i komplikovano podnositi poresku prijavu za svaku transakciju kupoprodaje kriptovaluta, no za sada nema odredbe o poreskom oslobođenju ili odlaganju potrebe podnošenja poreske prijave u slučaju ulaganja zarađene sume od trgovine u novu kupovinu kriptovaluta.
Daleko elegantnije rešenje bi bilo da se omogući trgovcima kriptovalutama da se najmanje jednom godišnje podnese poreska prijava na ostvareni kapitalni dobitak u odnosu na početni datum nabavke kriptovaluta, a ne nakon svakog trgovanja. Razmišljajući o ovom rešenju postavlja se pitanje da li biste se mogli odlučiti da podnesete poresku prijavu za transakciju nabavke od npr. 29.1.2021. god. kada ste za 10.000,00 EUR kupili 0,35 bitcoina (za 28570€/btc), pa ste imali nekoliko vezanih transakcija s obzirom da prosečan trgovac izvrši između jedne i dve transakcije nedeljno, te istu količinu prodali 10.4.2021. god. za cenu od 50460€/btc), kom prilikom ste ostvarili prihod od 17.661,00 EUR. Kapitalni dobitak bi iznosio 7.661,00 EUR, a porez 135.105,57 dinara (kao protivvrednost od 1.149,15 EUR).
Daleko elegantnije i za državu i za trgovce, stoga ostaje da se vidi da li će se ovakav način podnošenja poreskih prijava za dobitak ostvaren u određenom kalendarskom periodu prikazati kao efikasniji.
Postavlja se i pitanje na koji način Poreska uprava može doznati da ste ostvarili kapitalni dobitak od trgovine kriptovalutama. Takva informacija će doći u posed državnih organa najkasnije momentom repatrijacije novčanih sredstava koje ste ostvarili prodajom kriptovaluta, te taj način trgovine čini jednim od najpovoljnijih mogućih legalizacija sredstava ostvarenih online angažovanjem, s obzirom da je poreska stopa daleko niža od poreza na rad van radnog odnosa (drugi prihodi – frilenseri, itd.). Naime, imajući u vidu da je Narodna banka Srbije 1.6.2020. god. uvela registar priliva deviznih doznaka iz inostranstva fizičkim licima, nesumnjivo je da bi bilo kakav priliv na račun koji posedujete u Srbiji morao biti opravdan te oporezovan. Stoga je prikazivanje kapitalnog dobitka poreskim organima R.Srbije ne samo nužno u smislu legalnog poslovanja i postupanja, već i poželjno, budući da time trgovac opravdava potencijalno visoke prihode koje ostvaruje iz svog rada i ulaganja.
Poreska prijava se podnosi elektronski putem portala poreske uprave upotrebom elektronskog sertifikata (e-lična karta ili drugi e-sertifikat) poreskom prijavom PPDG-3R. Nakon podnošenja poreske prijave poreski inspektor zakazuje ročište na kome će se pročitati zapisnik o izvršenoj kancelarijskoj kontroli a koji zapisnik će sadržati 90% tela budućeg poreskog rešenja i na koji možete izneti primedbe. Nakon zaključenog ročišta na kućnu adresu ili u vaše elektronsko sanduče dobićete rešenje kojim se zadužujete za porez na kapitalni dobitak.
-
Da li imam pravo na priznanje troškova trgovine i rudarenja?
Troškovi trgovine kriptovalutama su provizije platformi za trgovinu koje iznose između 0,1 i 1% od svake trgovine, dakle ne radi se o maloj cifri. Na mesečnom nivou to može biti između 50 i 200 EUR ukoliko trgujete prema gornjem primeru.
Svakako visok trošak kod rudarenja je utrošena električna energija, nabavka opreme, zakup i održavanje prostora opreme za rudarenje.
Međutim, odgovor na oba ova pitanja je – Ne, nemate pravo na umanjenje osnovice po osnovu bilo kakvih troškova koje ste imali prilikom ostvarivanja dobitka od trgovine i rudarenja kriptovalutama. Naime odredbom čl. 2 Zakona o porezu na dohodak građana uređeno je da se troškovi priznaju samo ako je to isključivo određeno zakonom, a kod skoro svih oblika dohotka uređen je način priznanja troškova, osim kod kapitalnog dobitka. Zakonodavac je verovatno imao u vidu dve stvari – da se radi o prihodima koji se ostvaruju bez upotrebe bilo kakvih repromaterijala, te ako bi se troškovi priznavali, oni bi se sastojali iz usluga trećih lica koji se mogu izbeći, smanjiti, ali svakako i fiktivno prikazati.
-
Od kog dana se primenjuju ove zakonske izmene?
Zakonske izmene donete su 21.12.2020. god. a u primeni su od 29.6.2021. godine.
