Upravna tužba

Tužba kao pravno sredstvo protiv konačne odluke organa uprave

Ukoliko niste zadovoljni konačnom odlukom organa uprave (na primer odlukom Republičkog geodetskog zavoda, odlukom Poreske uprave, Ministarstva pravde i drugih ministarstava i dr.) ukoliko Vam to zakon dozvoljava u tom slučaju možete pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom.

Upravni spor se može pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu kao i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku.

Dakle, u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, te o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, a sve u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno.

Upravni spor se pokreće tužbom.

Tužba se podnosi Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana prijema upravnog akta ili u zakonom propisanom kraćem roku.

Tužba se predaje nadležnom sudu:

  1. neposredno Upravnom sudu u sedištu suda;
  2. preko pošte;
  3. u obliku elektronskog dokumenta sa elektronskim potpisom,
  4. na zapisnik kod suda (mada iako je navedeno u zakonu ova mogućnost u praksi nije zaista česta pojava da se tužba izjavljuje na zapisnik).

Imajući u vidu da se odlučuje o zakonitosti konačne odluke organa uprave u tom smislu je tužena strana organ koji je doneo odluku – upravni akt čije se preispitivanje traži u upravnom sporu.

Obavezno prilikom pokretanja upravnog spora treba voditi računa o roku za podnošenje tužbe, da li ste ovlašćeno lice za podnošenja tužbe, da li je akt koji se tužbom osporava predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu, da li ste mogli protiv navedenog akta izjaviti žalbu i da ne postoji već pravnosnažna sudska odluka doneta u upravnom sporu o istoj stvari.

Što se tiče sadržine tužbe, tužba ima obavezne elemente i isti moraju biti sadržani u tužbi da bi sud mogao da postupa. Na navedene obavezujuće elemente propisane zakonom se posebno mora voditi računa jer u odsustvu istih može doći do toga da tužba bude odbačena. Takođe, uz tužbu je zakonom predviđen i obavezan prilog i to u vidu kopije akta protiv koga se tužba podnosi.

Radi pravilnog ispunjenja navedenih kriterijuma, najbolje je angažovati stručnu pomoć kako bi na pravi način ostvarili Vaša prava pred Upravnim sudom.

Ukoliko je Vaša tužba nepotpuno ili nerazumljiva postoji mogućnost da Vaša tužba bude odbačena kao neuredna, ali pre odbacivanja sud može da Vas pozove da istu uredite u određenom roku, pa ukoliko i naknadi rok ne ispoštujete, tužba će rešenjem biti odbačena kao neuredna.

Kada su u pitanju razlozi zbog kojih možete da pokrenete upravni spor taksativno su određeni u članu 24 Zakona o upravnim sporovima. Sud uvek zakonitost osporenog upravnog akta ispituje u granicama zahteva iz tužbe, ali pri tom nije vezan razlozima tužbom i na ništavost akta posebno vodi računa po službenoj dužnosti.

  • Ono što većinu interesuje je to da li je moguće odlaganje izvršenja upravnog akta do odluke upravnog suda o tužbi?

Treba napomenuti da po pravili tužba ne odlaže izvršenje upravnog akta protiv koga je podneta. Po zahtevu tužioca sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno i to do donošenje sudske odluke, ali pod određenim uslovima koji moraju biti ispunjeni da bi sud prihvatio zahtev tužioca i to ako bi izvršenje nanelo tužiocu šteti koja bi se teško mogla nadoknaditi a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu. Sud o zahtevu odlučuje najkasnije u roku od pet dana od dana prijema zahteva.

Dakle, ukoliko želite da odložite izvršenje konačnog upravnog akta a protiv koga ste pokrenuli upravni spor navedeni uslovi moraju biti ispunjeni i dokazani da bi sud iste uvažio i doneo odluku kojom bi odložio izvršenje.

Ukoliko su ispunjeni svi uslovi da sud postupa po Vašoj tužbi, sud će rešavati na osnovu utvrđenih činjenica na održanoj usmenoj javnoj raspravi (izuzetno pod određenim uslovima može doći do toga da sud ne održi usmenu raspravu). Odluka kojom se okončava upravni spor je presuda. Presudom Upravnog suda se Vaša tužba usvaja ili odbija kao neosnovana. Ako sud Vašu tužbu uvaži, sud će  presudom poništiti osporeni upravni akt u celini ili delimično i vratiti predmet nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Takođe, postoji mogućnost da kada sud nađe da osporeni upravni akt treba poništiti,  može presudom i rešiti upravnu stvar, ali navedeno je moguće samo ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to. Takva presuda u svemu zamenjuje poništen upravni akt.  Navedeno predstavlja spor pune jurisdikcije.

Žalba kao redovno pravno sredstvo nije predviđena protiv odluka upravnog suda. Zakon o upravnim sporovima predviđena vanredna pravna sredstva isključivo i to ponavljanje postupka i zahtev za preispitivanje sudske odluke.

U svakom slučaju, upravni spor je vid sudske kontrole rada organa uprave i ovu mogućnost u smislu zaštite prava i interesa treba iskoristiti uvek kada je to moguće i kada su za isto ispunjeni zakonski uslovi.

Ivana Damjenić, advokat