Advokat Zoran Ristić

Tokom karijere učestvovao je kao punomoćnik stranaka arbitražnog tribunala pred Međunarodnom trgovinskom komorom (ICC Paris) u dva postupka.

Takođe je zastupao dve srpske i jednu bosansku banku, banku u stečaju radi naplate duga prema kompanijama i velikim poljoprivrednim i građevinskim preduzećima.

Učestvovao je u jednom od prvih postupaka zasnovanih na Zakonu o privrednim društvima iz 2005. godine za isključenje člana društva, te apsolvirao sve teorije koje se tiču naknade vrednosti udela isključenog člana, koji se postavlja kao najveće pitanje prilikom nemilog događaja – sukoba partnera članova privrednog društva.

Tokom 2011. i 2012. godine sa advokatom Milošem Ristićem uspešno je zastupao prodavce u prodaji dve velike grupe preduzeća. Jedan od ovih projekata uključuje i preduzeće koje  samo u Srbiji trenutno zapošljava preko 500 zaposlenih u sektoru snabdevanja računarima. Srpsku kompaniju iz ove grupacije osnovala su 2005. godine u Novom Sadu dvojica švajcarskih državljana, a do 2011. godine proglašen je za najboljih 30 izvoznika u Srbiji, kao jedan od najvećih industrijskih poslodavaca u Novom Sadu (okrug Južna Bačka). Kompanija je uključena u veliki sudski spor sa svojim bivšim akcionarom, domaćim državljaninom, gde je 15 postupaka pokrenuto po brojnim osnovama bilo od strane malog akcionara, bilo od osnivača kompanije, koje smo mi zastupali. Tokom ovog iskušenja i nakon što je opasnost od pravnih sporova smanjena, osnivači su započeli pregovore sa velikom kompanijom za isporuku računarske opreme sa sedištem u SAD o kupovini celog njihovog preduzeća, čiji je najveći i najvredniji deo u Srbiji. Pregovori su bili veoma intenzivni i trajali su preko četiri meseca. Moramo naglasiti da je naša uloga u tom pitanju bila presudna i bez našeg iskustva, znanja i hrabrosti u pregovorima i sporovima, ceo posao, vredan više od 24 miliona USD, ne bi uspeo.

Uporedo je takođe bio angažovan da zastupa vlasnike i prodavce udela u društvu sa sedištem u BiH za izgradnju puteva. Kompaniju je uspešno kupila vodeća evropska građevinska kompanija koja ulaže značajne investicije u regionu bivše Jugoslavije za sumu od preko 4 mil EUR.

Zastupao je teško povređena lica i njihove porodice u parničnim postupcima zbog objektivne odgovornosti poslodavca usled nesprovođenja mera zaštite na radu, u kojim postupcima protiv inostranog poslodavca je ostvarena naknada štete od oko 30.000 evra, naplaćena angažovanjem inostranih kolega i izvršitelja. 

Učestvovao je u građevinskom sporu pred Privrednim sudom u Novom Sadu radi isplate naknade izvođaču radova u vrednosti od 1.350.000 evra i u celosti omogućio klijentu naplatu naknade za materijal i utrošen rad.

Naša kancelarija je ostvarila saradnju sa prvobitno Agencijom za privatizaciju, Centrom za stečaj, a posle Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika, a radi naplate duga po osnovu izvoza iz Jugoslavije u Irak pre Prvog zalivskog rata u Iraku 1990. godine. Krajem osamdesetih godina Jugoslavija je u Irak izvezla hiljade tona robe koja nažalost nikada nije plaćena do izbijanja rata u Iraku 1990. godine. Izvoz je vršen pod posebnim uslovima, jer je Jugoslavija bila planirana tržišna ekonomija, kompanije su morale imati posebne dozvole za izvoz robe. Zbog ove činjenice izvoz je obavljen preko kompanija sa sedištem u Srbiji, koje bi nadzirale izvoz uz naknadu od 5% neto vrednosti izvoza. Međunarodni komitet kreditora, je Iraku 2005. otpustio 80% duga, dok je za preostalih 20% duga Centralna banka Iraka izdala obveznice sa rokom dospelosti 2020. godine. Obveznice su izdate i sa njima se trgovalo na globalnoj finansijskom tržištu. Na žalost do 2006. godine, svih 50 fabrika koje su proizvodile robu su otišle pod stečaj i imale su malo ili nikakvu dokumentaciju o tome koja je roba izvezena u Irak. Stoga su izvoznici izvoz skrivali od svojih komitenata – proizvođača robe, da su ikada išta izvezle i naplatile. Kao kancelarija smo zastupali četiri kompanije iz portfelja ALSU (NIT AD Novi Sad, Hipol, Farbara Čonoplja i Dunav Čelarevo), pored tih još dve iz Hrvatske i jednu iz BIH, i da su za pet od ovih sedam naplatili maksimalnu vrednost svojih proizvoda (nominalna vrednost obveznice 20% sa kamatama iz januara 2006.) zbog činjenice da su kompanije za izvoz postupale na prevarantski način i kao rezultat ovih postupaka naplatili su više od 2 mil. USD od subjekata koje su sledbenici izvoznika.

Zajedno sa advokatima Milošem Ristićem i Aleksandrom Ćirićem zastupao je vlasnike nepokretnosti kojima su narušena prava svojine činjenicom da lokalna samouprava u kojoj se nepokretnost nalazi, ne sprovodi doneti prostorni plan preko 60 godina, čime su vlasnici onemogućeni u uživanju svih vlasničkih prava koji proističu iz prava svojine kao apsolutnog prava, te na taj način učestvovao u stvaranju jedne nove jurisprudencije, kojom se omogućava da se vlasnici obeštete u vrednosti nepokretnosti da predmetnog uznemiravanja vlasničkih prava nema. Na taj način su vlasnici osrednjih gradskih parcela ostvarili naplatu iznosa od oko 300.000 evra po placu, čime su rešili svoja stambena pitanja na kvalitetan način, kao da su investitoru direktno prodali nepokretnost. Sud je stvorenom praksom naterao jedinicu lokalne samouprave da kroz sudski postupak dovrši postupak eksproprijacije započet donošenjem prostornog plana koji ograničava vlasnička prava.

Protiv osiguravajućeg društva uspeo je da naplati odštetu za saobraćajnu nezgodu koja se desila i povodom koje je pre inflatornih događaja 1993. i 1994. godine došlo do obezvređivanja dosuđenog iznosa odštete, na taj način što je, u saradnji sa finansijskim veštakom, dokazao da je osiguravajuće društvo imalo benefit činjenice da je došlo do inflacije te je u drugom, naknadno vođenom postupku, ostvario odštetu za povređena lica kako zbog štetnog događaja, tako i usled inflacije i učestvovao u jednom od najvećih i najranijih slučajeva tzv. inflatorne štete. 

Kao branilac je uspešno vodio odbranu pred Višim sudom u Novom Sadu kao sudu nadležnom za krivične postupke u kojima maksimalna kazna zatvora prelazi 10 godina, a prema osumnjičenom licu za niz krivičnih dela poreskog i finansijskog kriminala, pri čemu su 8 krivičnih postupaka okončani oslobađajućom presudom ili odbijanjem optužbe.

Danas zastupa pravna lica članove udruženja koje je osnovano od strane nekoliko fizičkih i pravnih lica sa prostora bivše Jugoslavije čija imovina je oduzeta od strane Republike Hrvatske suprotno njenom pravu kao i međunarodnim ugovorima i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Članovi udruženja kao i mnogi drugi, lišeni su svojih imovinskih prava više od 27 godina. Advokat Zoran Ristić je povodom predmetne stvari zastupao pravna lica pred Evropskim sudom za ljudska prava gde je prisustvovao sednici Veća suda i Komitetom za ljudska prava UN u Ženevi.