I UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANU – POJAM
Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor od posebnog značaja u pravu, a zakonska definicija istog glasi: „Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.“
Zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju trebalo bi primaocu izdržavanja (obično fizička lica u poodmaklim godinama, koji zbog starosti ili zdravstvenog stanja ne mogu da se staraju o sebi) da obezbedi spokojan i bezbrižan život, a sa druge strane davaocu izdržavanja da dođe do obično značajnih materijalnih sredstava na ime naknade za izdržavanje (obično su to nekretnine – stan, kuća).
Ovaj ugovor ima sledeća svojstva – karakteristike: pravni posao „inter vivos“ (zaključuje se za života ugovornih strana), dvostrano obavezan (u trenutku zaključenja nastaju obaveze i za jednu i za drugu ugovornu stranu), teretan (uz naknadu), aleatoran (neizvestan, ugovor na sreću – u trenutku zaključenja ugovora se ne zna koliko će iznositi obaveza davaoca izdržavanja, odnosno koliko dugo će živeti primalac izdržavanja), strogo formalan (za zaključenje ovog ugovora predviđena je stroga forma, ugovor mora biti zaključen u pismenom obliku i to u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave), dugotrajan (sa trajnim izvršenjem prestacije na strani davaoca izdržavanja), zaključuje se s obzirom na naročita svojstva ličnosti tzv. „intuitu personae“ i imovina koja je obuhvaćena ugovorom ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja.
II UGOVORNE STRANE
Ugovorne se zaključuje između primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja, kao dve ugovorne strane.
Prilikom zaključenja ugovora na strani primaoca i davaoca izdržavanja može biti jedno ili više lica, u kom slučaju svako od njih ima zasebno pravo na određena davanja i činjenja, shodno čl. 197. Zakona o nasleđivanju.
Primalac izdržavanja može biti samo fizičko lice i to su obično, kao što je to gore navedeno, fizička lica u poodmaklim godinama, koji zbog starosti ili zdravstvenog stanja ne mogu da se staraju o sebi, uz napomenu da primalac izdržavanja u trenutku potpisivanja mora biti poslovno sposobno lice, odnosno mora biti sposoban za rasuđivanje, jer će u suprotnom takav ugovor biti ništav.
Naslednici primaoca izdržavanja, s obzirom da nepokretnost ili druga vredna stvar koju davalac izdržavanja dobija ne ulazi u ostavinsku masu koja se nasleđuje iza primaoca izdržavanja, često pokušaju da u parnici utvrde da je ugovor sklopljen od strane poslovno nesposobnog lica, odnosno da davalac izdržavanja nije znao ili nije mogao znati pravni značaj takvog ugovora i tako probaju da navedenu nepokretnost ili drugu vrednu stvar vrate u ostavinsku masu, kako bi istu nasledili.
Davalac izdržavanja može biti svako poslovno sposobno lice – fizičko lice i pravno lice, s tim da to ne mogu biti lica koja se u okviru svog zanimanja – delatnosti staraju o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.
Ukoliko davalac izdržavanja umre pre primaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako isti na to pristanu, a ako ne pristanu ili nisu u stanju da ispunjavaju svoje ugovorne obaveze, u prvom slučaju naslednici ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje, dok u drugom slučaju imaju pravo na istu, shodno čl. 204. i 205. Zakona o nasleđivanju.
III PREDMET UGOVORA
Šta je obaveza davaoca izdržavanja?
Članom 194. Zakona o nasleđivanju određene su i obaveze davaoca izdržavanja – da primaoca izdržavanja izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani, što u praksi predstavlja sledeće obaveze – da obezbedi stanovanje, hranu, odeću i obuću, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe primaocu izdržavanja. Iz navedenog sledi da je obaveza davaoca izdržavanja kompleksna i da se sastoji kako od finansijskog elementa, tako i od moralnog.
Primalac izdržavanja je u obavezi da nakon smrti prenese svojinu tačno određenih stvari ili kakva druga prava na davaoca izdržavanja, koje stvari/prava su postojeća u momentu zaključenja ugovora, shodno čl. 194. Zakona o nasleđivanju.
Najčešće je to pravo svojine na nepokretnosti – kući, stanu ili njivi, a predmet ugovora mogu biti i druge pokretne stvari (vozilo, mašina, nakit) ili novčana sredstva. Navedene stvari moraju biti tačno određene (kada je reč o pokretnim stvarima moraju biti navedene tako da se razlikuju od drugih, a kad je reč o nepokretnosti u ugovoru mora makar biti naveden broj Lista nepokretnosti u koji je nepokretnost upisana, dok za novčana sredstva u ugovor mora biti unet broj računa i kod koje poslovne banke se isti vodi).
Ukoliko predmet prenosa nije decidno određen, ili ne ispunjava makar minimum odredivosti, takav Ugovor o doživotnom izdržavanju protivan je zakonu, odnosno ništav.
IV FORMA
Ugovor o doživotnom izdržavanju je strogo formalni pravni posao i on mora biti zaključen tako da je solemnizovan (potvrđen) kod javnog beležnika, s tim da sam ugovor sastavljaju stranke, same ili putem advokata. Prilikom solemnizacije ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, ili će u suprotnom biti ništav, a kako je to decidno naveden u čl. 195. Zakona o nasleđivanju.
U skladu sa navedenim ugovor o doživotnom izdržavanju može biti sačinjen od strane advokata, nakon toga solemnizovan–overen kod javnog beležnika.
V RASKID, PONIŠTAJ UGOVORA
RASKID
Zakon o nasleđivanju u čl. 201. i 202. predviđa dva razloga za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, a to su poremećeni odnosi između ugovornih strana (ako su međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor) i promenjene okolnosti (ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano, sud može, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti), usled kojih razloga ugovor više ne može ostati na snazi.
Ugovorne strane mogu dogovorom raskinuti zaključen ugovor putem sporazuma o raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju, koji mora ispunjavati formu koja je bila neophodna za sastavljanje ugovora, ili to mogu učiniti tužbom nadležnom sudu.
U zavisnosti od sporazuma ugovornih strana, ili eventualne krivice jedne od njih za neizvršenje ugovora, mogu nastati i različite posledice za iste:
- kad sud izrekne raskid, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge;
- Ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu;
- Sud može pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu rentu ako se saglase ugovornice.
Po opštoj teoriji ugovora, raskid se može izjaviti jednostrano, prostom izjavom. Dakle, ukoliko primalac izdržavanja nije zadovoljan izvršavanjem obaveza davaoca izdržavanja, primalac može, pod uslovom da je takva izjava ozbiljna i slobodna, izjaviti davaocu da raskida ugovor. U tom slučaju problem može predstavljati nepostojanje dokaza da je ugovor raskinut, jer bi u praksi davalac izdržavanja, koji je u posedu overenog ugovora o doživotnom izdržavanju, po smrti primaoca mogao uspešno prevesti stan na svoje ime. U tom slučaju naslednici primaoca izdržavanja bi se izlagali komplikovanom, neizvesnom i skupom sudskom parničnom postupku u kom bi morali dokazati da je primalac izdržavanja na ozbiljan i slobodan način izjavio da raskida ugovor.
Preporuka je, da se u svakom takvom slučaju angažuje advokat radi oblikovanja najefikasnijeg rešenja nastale situacije.
PONIŠTAJ
Zakonski naslednici primaoca izdržavanja imaju pravo da u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor (koji rok ne može početi da teče pre smrti primaočeve), a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve, traže poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.
U takvom slučaju naslednici bi morali dokazati putem veštačenja medicinske struke, a specijalizacije u odnosu na moguće bolesti od kojih je primalac patio, da se radilo o terminalnoj fazi bolesti, odnosno da je bilo vrlo izvesna skorija smrt primaoca izdržavanja.
Sama duboka starost primaoca izdržavanja ne znači automatski neizvesnost života, jer nije neuobičajeno da lica dožive i 100. godinu života usled modernih medicinskih dostignuća i sve zdravijeg načina života.
VI ZAKLJUČAK
Ugovor o doživotnom izdržavanju je jedan od najčešće sklapanih ugovora u praksi i kao takav je od posebnog značaja za nasledno pravo i građansko pravo u celini. Reč je o strogo formalnom pravnom poslu koji ima svoje prednosti, ali i mnoge zamke koje treba izbeći, i koje ga lako mogu učiniti ništavim, a kako je to decidno objašnjeno u ovom tekstu, s toga je bitno obratiti se kvalifikovanom licu – advokatu za sastavljanje istog, odnosno za pružanje svih neophodnih informacija ugovornim stranama šta mogu očekivati njegovim zaključenjem.
Naša advokatska kancelarija poseduje bogato, višedecenijsko iskustvo u oblasti građanskog prava, čiji deo čini i nasledno pravo, s toga nas slobodno kontaktirajte, a naš tim advokata će vam dati sve neophodne informacije u vezi sklapanja ovog ugovora, sastavljanja zaveštanja – testamenta, kao i vaših naslednih prava u ostavinskom postupku.
